Aleksandra Smiljanić ministar telekomunikacija i informatičkog društva

Izveštaj Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo

Šta je urađeno u osnovnim crtama:

1. Utvrđene osnovne pretpostavke za rad: budžet i sistematizacija.
2. Lokalizovani osnovni softverski alati kao što su Open Office za kancelarijsko poslovanje, Linux Fedora i Ubuntu operativni sistemi, Mozilla Firefox za Internet pretraživanje, i Mozilla Thunderbird za e-meil, što pre svega uključuje prevod ovih softvera na srpski jezik, ali i korigovanje grešaka u tekstu na srpskom. Sa sajta ministarstva i fakulteta, koji su radili lokalizaciju, preuzeto je oko 35000 primeraka ovih softverskih alata.
3. Urađeni su idejni projekti za e-Srbiju i e-javne nabavke. Prvi projekat će omogućiti bespapirnu vladu i sastoji se od 3 podprojekta: e-sednica, e-gensek, e-SUK. Tenderi za e-sednicu i e-gensek su u toku, a treba da se uradi tenderska dokumentacija na osnovu idejnog projekta za e-SUK. Projekat e-javne nabavke treba da omogući potpuno bespapirne javne nabavke, i uključuje i e-aukcije. Potrebno je uraditi tendersku dokumentaciju na osnovu idejnog projekta.
4. Vođen je projekat fiskalna decentralizacija, koji podrazumeva implementaciju informacionog sistema za prikupljanje lokalnih poreza u opštinama. Najpre je sa Instituom Mihailo Pupin urađen Aneks ugovora kojim se oni obavezuju da u okviru obaveza takođe uvedu sistem u opštine, jer je ugovor bio nejasan a posao dovoljno plaćen. Sklopljen je ugovor za Oracle licence sa popustom od 50% i u toku je javna nabavka za nabavku hardvera za opštine. Završen je nacrt generalnog ugovora sa Oracle-om koji definiše popuste za državne organe i preduzeća, koji je trenutno u centrali Oracle-a na odobrenju.
5. Urađeni su pravilnici koji uređuju procedure, koje kvalifikovana sertifikaciona tela za izdavanje sredstava za digitalno potpisivanje moraju poštovati i na osnovu kojih se mogu akreditovani. Uslovi za akreditaciju su pooštreni da bi obezbedili pouzdana sertifikaciona tela, kao i mali broj istih. Naime jako veliki broj firmi različite pouzdanosti je bio zainteresovan za akreditaciju. Vrlo je verovatno da bi se manje firme u dogledno vreme povukle sa tržišta, koje bi bilo malo za sve prijavljene firme, te bi nastala komplikovana situacija sa opozvanim sertifikatima. U većini zemalja postoje do tri kvalifikovana sertifikaciona tela. Sertifikaciono telo PTT-a deluje najozbiljnije i njihovi zaposleni trenutno polažu testove za mrežnu bezbednost, u skladu sa pravilnicima, posle čega očekujemo njihovu aplikaciju.
6. Sastavljen je Nacrt Izmena i dopuna zakona o telekomunikacijama. Jedan od osnovnih problema je da RATEL igra ulogu sertifikacionog tela, a ne regulatornog tela, što mu je uloga, a koristeći određene članove zakona. Naime, RATEL daje ocene o tehničkom kvalitetu mreža i opreme, a bez unapred definisanih pravila, po bez razloga dugoj proceduri koja postaje usko grlo razvoja telekomunikacione infrastrukture. S obzirom na slabu definisanost tehničkih uslova za mreže i opremu, izdavanje dozvola na osnovu ovakvih slobodnih procena otvara mogućnost za korupciju, ako je već nema. Iz ovih razloga, iz zakona je izbačeno da RATEL izdaje sertifikate. Iz istog razloga izbačene su i upotrebne dozvole koje izdaje Ministarstvo, a koje bi takođe moglo bez razloga postati usko grlo. Umesto toga, oprema treba da ima sertifikate priznate u svetu, a mreža treba da zadovoljava unapred specificirane uslove u skladu sa svetskim standardima. Uloga inspekcije u ministarstvu je precizno definisana, a oduzete su inspektorske nadležnosti koje su imali kontrolori u agenciji što je u suprotnosti sa Zakonom o državnoj upravi. Inspekcija će ispitivati korektnost mreža, i preduzimati odgovarajuće mere. Učinjen je i niz manjih izmena prema problemima koje su se pojavili sa primenom ovog zakona u praksi. Nacrt je bio pred javnom raspravom kada je Vlada pala i postala tehnička, pa je dalji rad na njemu postao bespredmetan.
7. Sastavljen je pravilnik sa minimalnim uslovima za licence za fiksni bežični pristup, poznatiji kao WiMax. Organizovana je javna rasprava, usklađen je tekst sa Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo, koji je najpre dao pozitivno mišljenje, a zatim u poslednjem trenutku povukao pravilnik iz Službenog glasnika sa obrazloženjem da je Ministarstvo tehničko i ne može objaviti ovakav pravilnik, čemu se i danas čudimo. Osnovna ideja pravilnika je da se izdaju po tri licence u svakom okrugu osim u Beogradu gde bi se izdala jedna, jer su tri već izdate ranije, a u cilju da domaći lokalni operatori, koji su tipično mala i srednja preduzeća, mogu da dobiju ove licence. Ovo je u skladu sa osnovnom evropskom idejom maksimalne decentralizacije, kako u političkom tako i u ekonomskom smislu.
8. Imali smo veoma intezivnu prepisku sa RATEL-om, gde smo im ukazivali na njihove brojne nezakonite radnje: objavljivanje pravilnika bez pozitivnog mišljenja ministarstva, diskriminaciju pri dodeli dozvola, dodeljivanje nacionalnih ograničenih resursa na nezakonit način. Pošto RATEL nije reagovao na upozorenja, ministarstvo je bilo prinuđeno da im oduzme poverene poslove na 120 dana za koje je po Zakonu o državnoj upravi odgovorno. Ovo je bio jedini način da se efikasno uredi regulativa u ovoj oblasti koja je neophodna za brz razvoj telekomunikacione infrastrukture.
9. U oblasti pošte, situacija je bila izuzetno zapuštena i mnogi poslovi u oblasti regulative su bili u velikom zakašnjenju. Najpre su ratifikovani u skupštini Akti Svetskog poštanskog saveza, čija je ratifikacija kasnila 3,5 godine. Doneta je Osnova za strategiju i sama Strategija razvoja poštanskih usluga. Osnovni elementi ove strategije su liberalizacija tržišta poštanskih usluga, razvoj GPC centra PTT-a, razdvajanje računovodstvenog vođenja evidencije prihoda i rashoda rezervisanih od komercijalnih usluga, praćenje kvaliteta poštanskih usluga PTT-a i drugo.
10. Jedan od prioriteta je bilo formiranje Agencije za poštanske usluge koja na liberalizovanom tržištu izdaje dozvole za poštanske operatore. Na tržištu je trenutno veoma loša situacija jer ima puno ilegalnih operatora, koji nemaju dozvolu za rad niti mogu da je dobiju, jer prema zakonu iz 2005-te samo agencija može da izdaje dozvole, a agencija ne postoji. Ministarstvo je utvrdilo plan početka rada agencije, izračunalo troškove, sastavilo predlog Saveta agencije uz široke konsultacije, i poslalo predlog na kadrovsku komisiju početkom oktobra. Ni posle četiri dopisa ministarstva kadrovska komisija nije uputila predlog sastava Saveta Vladi.
11. Utvrđen je Nacrt izmena i dopuna zakona o poštanskim uslugama, koga je Vlada usvojila, u cilju da se zakon usaglasi sa aktima Svetskog poštanskog saveza, kao i da se reši određen broj problema koji su prepoznati u praksi primene zakona.
12. Poštanska inspekcija je radila puno, vredno i hrabro.
13. U međunarodnom delu, delegacija Ministarstva je posetila Brisel. Ministarka je imala sastanke na najvišem nivou, sa komesarom Generalnog direktorata za medije i informaciono društvo, Vivian Reding i komesarom Generalnog direktorata za nauku Janezom Potočnikom, kao i drugim visokim predstavnicima evropske komisije. Oni su bili izvešteni o radu i planovima našeg Ministarstva, i dali su toplu podršku takvom radu i planovima.
14. Organizovana je FP7 konferencija u Beogradu na kojoj su ovaj program prezentirali visoki predstavnici Evropske komisije. Takođe su svoj rad i interesovanja izložili predstavnici evropskih firmi i univerziteta u cilju ostvarivanja buduće saradnje sa odgovarajućim srpskim partnerima. Priprema se još jedna takva konferencija u oktobru.
15. Veliki događaj bilo je organizovanje i odlazak privredne delegacije na konferenciji ITU Afrika 2008, gde smo prikazali mogućnosti srpske IKT industrije na afričkom tržištu. Firme su ostvarile kontakte sa najvećim afričkim operatorima. Ministarka je imala biletaralne sastanke sa premijerom Egipta koji je stručnjak u IT oblasti i nekoliko afričkih ministara.
16. Organizovan je konkurs za plaćanje školarina doktoranata u IKT oblasti. U ovoj oblasti Srbija ima neprihvatiljivo mali broj doktora, koji su potrebni i kao profesori, da bi se brzo povećavao broj IKT stručnjaka traženih na tržištu, i kao budući rukovodioci i učesnici FP7 projekata. Nagrađeno je 14 doktoranata sa prosecima preko 9. Ideja je da se svake godine finansira upis ovoliko doktoranata. Pošto doktorske studije traju oko četiri godine, ovo bi značilo da će oko 60 doktoranata biti upisano za četiri godine u celoj Srbiji, i oko 60 doktoranata će biti finansirano od tog trenutka svake godine.
17. Razvijen je sistem za upravljanje dokumentima u Ministarstvu, koji će omogućiti bespapirni rad Ministarstva. Pomoću ovog sistema se lako mogu pratiti predmeti, pretraživati predmeti i dopisi, i pratiti efikasnost državnih službenika. Sistem takođe omogućava pouzdano arhiviranje. Sistem već funkcioniše u Sektoru za poštanske usluge. Ministarstvo je kompletno opremljeno računarskom opremom jer su nasleđeni sektori iz Ministarstva za kapitalne investicije bili jako loše opremljeni: zaposleni ili nisu imali računare ili su imali izuzetno stare i nefunkcionalne računare.


Šta treba i šta ne treba uraditi:

1. Opremiti sve škole računarskim učionicama, najpre srednje, a zatim osnovne. Nije dovoljno samo kupiti računare i mrežnu opremu, već i nadzirati puštanje u rad učionica i njihovo korišćenje. Ovo je i naša obaveza prema regionalnoj eSEE agendi, koju smo potpisali u Sarajevu, a koja je u skladu sa evropskom strategijom razvoja informacionog društva. Na računare obavezno instalirati lokalizovan Open Office (ekvivalent Microsoft Office-u), jer će to značiti uštedu od oko 300 evra po računaru.

2. Sa Ministarstvom za prosvetu osmisliti kurseve za obuku đaka u oblasti primene računara. Organizovati obuke nastavnika koji će držati ove kurseve. Velike kompanije kao što su Intel, HP, Dell, IBM su potencijalno zainteresovane da finansiraju ovakve kurseve. U Egiptu su npr. finansirale obuku za više desetina hiljada nastavnika.

3. Podržavati domaće IKT firme na različite načine: povećanjem sume kredita koje mogu dobiti iz Fonda za razvoj; organizovanjem privrednih delegacija predvođenih ministrom na svetskim sajmovima i konferencijama; ohrabrivanjem državne uprave, i državnih firmi da kupuju proizvode od domaćih IKT firmi kada god je to moguće; renoviranjem i proširivanjem postojećih IKT parkova i rentiranjem prostora domaćim IKT firmama po povoljnim cenama. Potrebno je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije napraviti portal prema bazi podataka srpskih IKT firmi koja će se konstantno ažurirati, kao i CD-ove sa ažurnom prezentacijom IKT industrije i njihovih proizvoda.

4. Treba nastaviti liberalizaciju telekomunikacionog tržišta. Najpre treba objaviti pomenuti pravilnik za licence za fiksni bežični pristup. Treba utvrditi pravila funkcionisanja Fonda za univerzalni servis iz koga se finansiraju neprofitabilne usluge, usluge koje čine univerzalni servis, troškove njihovog pružanja i procenat prihoda operatora koji će ići u fond. Treba privatizovati mrežu EPS-a koja će biti konkurent Telekomovoj okosnici. Treba nerestriktivno pustiti međunarodno povezivanje što je slučaj u svim zemljama. Treba dati određeno vreme da se Telekom prilagodi prethodno pomenutim krupnim koracima liberalizacije, da bi se zatim pustila numeracija u prodaju, kao i omogućila portabilnost brojeva. Krajnja instanca liberalizacije će biti naravno odmotavanje lokalne petlje.

5. Ne treba privatizovati Telekom, osim ako ne postoje vrlo opravdani i obrazloženi razlozi za tako nešto. Ako državna uprava tvrdi da je razlog prodaje njena nesposobnost da ga vodi, onda je takvo obrazloženje kontradiktorno. Naime, takva državna uprava odmah treba da da kolektivnu ostavku. Dakle, u pitanju je profitabilna firma od strateškog značaja čiju privatizaciju treba izbegavati.

6. Treba obustaviti aktivnosti koje se tiču IT parka u Inđiji. Naime, nije jasan benefit države i građana od ovakvog IT parka. Država će uložiti u infrastrukturu, da bi indijska firma izgradila zgrade i rentirala prostor. Mnogo je logičnije da država sama gradi zgrade na prostoru gde infrastruktura već postoji, ili da renovira postojeće zgrade. Drugo, nije u interesu Srbije da dovede veliki broj inžinjera iz Indije da radi u IT parku što implicira njegova veličina, i što je eksplicitno navedeno u razgovorima koje je ministarka imala sa predstavnicima Indije. S obzirom da IT stručnjaka nema na tržištu rada u Srbiji niti mogu biti generisani u velikom broju s obzirom na postojeći obrazovni sistem, a broj zaposlenih najavljen u medijima je od 2500 u prvoj godini, do 25000 u prvih pet godina, jasno je da se planira da 10000 Indusa dođe u Inđiju u prvoj godini, a 100000 u prvih pet. Ovako nešto bi bilo jako rizično, jer tako srpska IT industrija gubi geografski položaj kao osnovnu komparativnu prednost u odnosu na IT industrije zemalja Azije koje su oštar konkurent u ovoj oblasti. Takođe, ovakva akcija može ubrzati odliv mozgova iz Srbije.

7. Treba nastaviti finansiranje doktorskih studija u IKT oblasti. Svi fakulteti su opravdano uveli školarinu za doktorske studije. Naime, Ministarstvo prosvete sve manje i manje uplaćuje fakultetima za troškove održavanja, i fakulteti nemaju mogućnosti da drugačije obezbede sredstva za osnovni rad. Postoji potražnja za stručnjacima u IKT oblasti, koje treba obezbediti tržištu. Za ovu svrhu nedostaje profesorski kadar, tako da treba ulagati u doktorante koji će postati profesori. Takođe EU daje velika sredstva u okviru FP7 programa za istraživanje i razvoj u IKT oblasti, dok Srbija nema dovoljno doktora koji bi mogli da apliciraju za ova sredstva.

8. U oblasti razvoja e-uprave, u okviru Radnog tela za razvoj e-uprave treba skupiti informacije o bazama podataka u državnoj upravi. Na osnovu ovih podataka treba optimizovati mrežu koju koristi državna uprava, i povezati postojeće baze podataka, tako da službenik jednog organa može da dobije informacije od drugog organa automatski putem mreže, ako ima odgovarajuće privilegije, koje dozvoljava taj drugi organ konfiguracijom svog sistema. Treba organizovati tendere za projekte e-Srbija i e-javne nabavke prema izrađenim idejnim projektima, koji su rađeni u saradnji sa odgovarajućim organima državne uprave. Treba hardverski ojačati okosnicu državne mreže, odnosno mrežnu opremu, koju održava Služba za zajedničke poslove. Treba ubrzati razvoj informacionog sistema MUP-a sa kojima građani imaju puno administrativne interakcije.

9. Treba lokalizovati preostale osnovne softverske alate.



Problemi koje smo imali:

1. U oblasti poštanskih usluga još uvek ne postoji Agencija za poštanske usluge koja bi davala dozvole poštanskim operatorima. Tako, veliki broj operatora radi bez dozvola, a teško ih je sprečavati jer ne postoji Agencija koja jedina može izdati dozvole po zakonu. Ministarstvo je bilo predložilo Savet agencije Konkursnoj komisiji Vlade, ali je predlog bio zaustavljen jer je predstavnik G17+ želeo da doda još jednog svog člana koji nije bio iz struke u oblasti poštanskih usluga kako zakon nalaže, pa je tako ova inicijativa u cilju rešavanja problema bila zakočena.

2. U oblasti informatičkog društva, zbog dinamike zapošljavanja u državnoj upravi, za godinu dana smo zaposlili samo dva službenika, tako da je samo četvoro ljudi obavljalo brojne i kompleksne zadatke u ovoj kod nas vrlo nerazvijenoj oblasti (dvoje po ugovoru). Stručnjaci u oblasti informatike su dobro plaćeni na tržištu, pa ih je teško privući da se zaposle u državnoj upravi.

3. U oblasti telekomunikacija brojne nadležnosti Ministarstva su poverene Republičkoj agenciji za telekomunikacije (RATEL-u), koja je izuzetno neefikasna i ne poštuje zakone. Ova Agencija nije uvažavala brojna upozorenja od strane Ministarstva tvrdeći da tako brani svoju nezavisnost, što je u suprotnosti sa Zakonom o državnoj upravi po kome je ministarstvo odgovorno za poverene poslove. Agencija odluke donosi po slobodnoj proceni a ne u skladu sa zakonom, što otvara mogućnosti za korupciju, ukoliko je već nema. Tako su objavljeni brojni pravilnici bez saglasnosti ministarstva, ograničeni nacionalni resursi su dodeljivani protivzakonito, postojala je diskriminacija pri dodeljivanju dozvola.

4. U oblasti međunarodne saradnje, osnovni problem je jako mali broj zaposlenih koji solidno govore engleski. Zbog toga su gotovo svi zaposleni pohađali kurs engleskog i takva praksa bi trebala da se nastavi.

5. U strateškim pitanjima smo od strane Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj bili dovedeni pred svršen čin u slučaju IT parka u Inđiji i privatizacije Telekoma. Za ove velike i rizične korake nismo videli ozbiljno objašnjenje. Smatramo da vođenje ove oblasti bez stručnih i detaljnih analiza o koristi i riziku, može napraviti veliku štetu državi.



Aleksandra Smiljanić


04.07.2008.

---

Sta su bre ovi lokalizovali,smesan izvestaj

---