Big power in a small package: Canon S3 IS - test
Canon Powershot S3 IS test
Ultrazum je klasa aparata na kojoj se, u odnosu na nabavnu cenu pojedinih modela, najbolje vide visoki dometi digitalne foto tehnologije. Već njeni prvenci imali su optički raspon od do tada neostvarenih 10x za iznos ne mnogo viši od sličnog modela sa 3x zumom. Danas su to već veoma ozbiljni aparati (setimo se samo Panasonic-a FZ 30, čiji uporedni test sa Fuji-jem S 9500 možete pročitati na ovoj strani), koji nude velike mogućnosti u radu, vrlo visoku rezoluciju, kvalitetnu sliku i mnoštvo manuelnih kontrola. Posebnu poslasticu predstavlja nešto što je njima naročito svojstveno, a to je optička stabilizacija koja daje novu dimenziju sigurnosti i preciznosti u svim uslovima snimanja statičkih objekata.
Razlog takve ubedljivosti UZ aparata krije se u strelovitom razvoju elektronike koji konstantno poboljšavajući odnos signal-šum kod senzora omogućava "pakovanje" sve većeg broja kvalitetnih piksela u njegove iste ili čak sve manje dimenzije. Time objektiv, najskuplji deo svakog kvalitetnog aparata, može biti velike svetlosne jačine i ogromnog optičkog raspona, a sve to uz relativno male dimenzije, što osim praktičnosti, povoljno utiče i na krajnju cenu. Kada se svemu pridoda i optička stabilizacija, može se razumeti zašto ultrazum klasa za svoju cenu daje najviše funkcija i mogućnosti.
Canon je u trku ušao relativno kasno sa svojim prvencem S1 IS. Mada se, osim po rasponu zuma, po mišljenjima zahtevnijih korisnika, premalo razlikovao od tadašnjeg A 70, obrtni ekran i optička stabilizacija slike (osim njega, još tada ju je imao samo malo poznati Panasonic FZ 10) su mu doneli veliki uspeh na tržištu. Zadržavajući osnovnu koncepciju prethodnika (oblik, stabilizacija, obrtni ekran), nasledio ga je znatno moćniji S2 IS, donoseći daleko bolje performanse (DIGIC II) i kvalitet slike. Želja Canona za ostankom u vrhu, a i konkurencija koja mu stalno "dahće za vratom", dovela je neočekivano brzo do pojave još naprednijeg S3 IS.
Činjenica da je on trenutno najtraženiji model u digitalnom svetu uopšte inicirala nas je da detaljnije ispitamo da li je tu laskavu titulu i zaslužio.
Osnovni tehnički podaci:
Rezolucija - 6 Mpix, 2816 x 2112 pix
Zum - 12 x, optički stabilizovan, 36-432 mm (35 mm ekv)
LCD ekran - 2 inča, obrtni po horizontalnoj i vertikalnoj osi, 115000 piksela
Potpune manuelne kontrole i dvadesetak scenskih modova
Snimanje filmova - 640x 480, 30 sličica u sekundi sa zumiranjem, stereo zvukom i mogućnošću fotografisanja u toku snimanja
Novine u odnosu na prethodni model:
S2 IS je u odnosu na prethodnika bio zaista veliki korak napred te nije realno očekivati da će se po isteku nepunih godinu dana od njegovog pojavljivanja ponoviti isti ili sličan broj unapređenja. Međutim, razlika ipak ima, i mada se ne mogu kao ranije okarakterisati kao suštinske, čini se da su one upravo na onim mestima na kojima je to bilo potrebno.
Kao najvažniju stvar bih naveo uvođenje live-histograma, mogućnosti cenjene kod naprednijih korisnika, koja omogućava precizan uvid u količinu i odnos svetlih i tamnih površina na snimku pre okidanja. Canon je trpeo velike kritike što ranije nije obacio tu funkciju u svoje, makar naprednije modele, a S3 IS tek drugi (posle S 80), od onih koji je ima.
Senzor je istih dimenzija, ali sa 6 umesto 5 Mpix i dozvoljava snimanje i widescreen (16:9) modu. Međutim, obećava se i primetno kvalitetnija slika, sa poboljšanjem većim nego što bi se moglo naslutiti na osnovu razlike u rezoluciji, a sve uz još manje šuma. Ekran je povećan sa 1,8 na 2 inča (ali, na žalost, ne i njegova rezolucija koja je i dalje skromnih 115 kpiksela), a već dugačakom spisku automatskih modova pridodato je još par novih. Procesorska snaga je ostala praktično jednaka, pa je, zbog nešto više rezolucije, neznatno smanjen broj raspoloživih snimaka u kontinuitetu.
Spoljni izgled i komande:
U pakovanju se dobijaju 4 alkalne baterije i memorijska kartica od nepristojno malih 16 Mb, pa ako niste ranije, još prilikom kupovine aparata upotpunite njegov sadržaj sa najbolje 2 kompleta NiMh akumulatora, punjačem i brzom karticom od minimum 1 Gb. Za nuždu može poslužiti i manja, ali se tada često morate odricati dužeg snimanja video klipova koje može biti zabavno.
Telo je veoma sličnog oblika, veličine i težine kao S2 IS, ali sada finiširano u tamno sivoj (neko bi je nazvao titanijum) boji, koja daje znatno ozbiljniji izgled. Izrađeno je upotpunosti od plastike, ali s obzirom na klasu, veoma kvalitetne i precizno izlivene, pa se, pogotovo u kombinaciji sa tom bojom, stiče utisak robusnosti.
Objektiv je isti kao na prethodniku, efektivne žarišne dužine 36-432 mm. Svetlosna jačina je odličnih F2,7-3,5, a natpis USM znači da se ne čuje prilikom zumiranja, što je posebno značajno u video-modu. Izvlači se samo prilikom uključivanja aparata, a tokom zumiranja je praktično nepomičan, što znači da se sočiva pomeraju samo u unutrašnjosti. To povećava njegovu mehaničku izdržljivost i otpornost na prašinu. Zamerku upućujem poklopcu objekiva jer nema žlebove koji bi mu omogućili da čvrsto stoji pa lako može da spadne. Pošto to značajno povećava verovatnoću da se izgubi, već je u pakovanju isporučen na konopčiću čime nam se sugeriše da ga zakačimo na držač kaiša, što predlažem i da uradite.
Tik iznad objektiva su mikrofoni za levi i desni kanal stereo snimanja video klipova, što je gotovo ekskluzivnost u foto-svetu. Malo iznad jednog je crvena diodica koja se, ako je uključimo u meniju, pali nakon izoštravanja sa ciljem da redukuje efekat crvenih očiju. Osim toga, odbrojava vreme do samookidanja i po želji daje indikaciju video snimanja (kao kod kamkordera). Iznad drugog mikrofona je velika AF lampa koja u slabijim svetlosnim uslovima emituje zelenu svetlost pomažući time mehanizmu za uoštravanje. Prilično je jaka, veoma usmerena i precizno montirana. Time i prilikom snimanja i na najvišim žižama snop njene svetlosti ostaje u području centralnog AF senzora osiguravajući efektivnu pomoć u celom rasponu.
Unutrašnji deo rukohvata je gumiran u cilju sigurnijeg hvata, a iznad je okidač sa zum kontrolom u obliku prstena. Iako se to rešenje ne može upoređivati sa mehaničkim, čak ni sa elektronskim prstenom na objektivu, znatno je bolje nego ono koje je izvedeno pomoću dugmića na zadnjoj strani. Na S3 mogu reći da je posebno kvalitetno realizovano, jer dozvoljava dve različite brzine zumiranja. Stoga, uz malo vežbe, kadriranje može biti i brzo i precizno.
Blic se ručno otvara i izvlači iznad linije kućišta, doprinoseći da efekat crvenih očiju bude manje izražen, ali će se on u sobnim uslovima ipak javljati. S obzirom na klasu, dosta je jak, brzo se puni i ravnomerno osvetljava ceo kadar i na najširoj zum poziciji.
Ekran možemo rotirati po obe ose, što smatram jednom od najjačih strana brojnih Canon modela koji ga imaju. Na žalost, mada mu je dijagonala dovoljnih 2 inča, rezolucija mu je slaba, a ugao jasne vidljivosti uzak. Ali, po mom mišljenju, i takav je zbog mogućnosti snimanja iznad glave, "sa kuka", iz žablje perspektive itd, daleko korisniji čak i od onog najboljeg koji se ne može pomerati. Štaviše, u položaju kao na gornjoj slici omogućava precizno snimanje npr. auto (ili duo) portreta.
Malim dugmetom sa gornje strane levo od blica možemo prilikom pregleda svakom snimku dodeliti 60 sekundi zvučnog zapisa. Točak za biranje modova rada je plastičan, ali precizno izrađen, a desno je glavni prekidač već viđen kod ranijih modela. Modovi se njime lako biraju, a tipkom OFF u sredini aparata se gasi. Posebno mi se sviđa što iz moda za pregled prelazimo u režum snimanja samo laganim dodirom okidača, što je retko i kod skupljih modela. Dugmence između prekidača i okidača je zapravo prečica kojom brzo biramo želimo li snimati pojedinačno, "rafalno" ili pomoću samookidača. Osim standardnih 2 s i 10 s vremena odlaganja sadrži i custom poziciju koju možemo dodeliti nekoj proizvoljno izabranoj vrednosti do 30 s. Okidač je prijatno veliki, na idealnom je mestu i ima dobro proračunatu silu i za fokusiranja i za okidanje, pa se nehotične akcije neće dešavati.
Oko elektronskog tražila (to je zapravo mali unutrašnji LCD ekran) je gumeni okvir koji poboljšava kontakt sa licem, a levo točkić za podešavanje dioptrije u širokom rasponu. Veličina i rezlucija tog ekrana je daleko slabija nego kod prosumer klase, ali se većim i boljim ne može pohvaliti ni jedan direktni konkurent. Slika je zrnasta, a znaci i brojevi u njemu sitni i teško čitljivi. Za utehu, prikazuje 100% budućeg kadra, pa ako ako ne žurimo i imamo dovoljno svetla, pomoću njega možemo precizno komponovati snimak.
Desno od tražila vidimo veliko uokvireno dugme sa crvenom tačkom koje je jedno od specijalnosti modela: Njime u svakom trenutku možemo ući u mod za snimanje klipova koji je, videćemo kasnije, na S3 IS izuzetno dobar. Ispod je poznati Canonov FUNC taster koji objedinjuje ulaz u nekoliko podešavanja koje često koristimo: kompenzacija ekspozicije, balans bele boje, rezolucija snimaka i video zapisa, način merenja svetla, regulacija ječine blica, bracketing ekspozicije i fokusa, i još na S2 IS uveden mod My Colors. Naime, to je pravi Photoshop u malom. Omogućava čitav niz manipulacija bojama na slici, pojačava, smanjuje ili menja velik broj njih, utiče na tonove kože itd.
Ispod je korisna prečica za brz pristup promeni ISO osetljivosti (sada u rasponu od 80 do 800), a još ispod S dugme kojem u meniju možemo dodeliti jednu od funkcija: brza promena rezolucije, načina merenja svetla, zaključavanje ekspozicije ili fokusa, stabilizacija ili brz pristup podešavanju balansa bele boje. Moj predlog je da se opredelite za ovu poslednju funkciju, jer se ona od ponuđenih u praksi najčešće koristi. Dugmetom DISP na dnu palimo ili gasimo ekran i biramo količinu informacija koju će prikazivati.
Sa desne strane ispod glavnog prekidača je četvorostrani kontroler, dugme SET za potvrdu izabranih parametara i MENU kojim pristupamo meniju bez obzira na režim rada.
Na levoj strani vidimo komandu za ulazak u mod manuelnog fokusiranja. Pošto je autofokus sa lampom vrlo solidan, on Vam neće trebati često, ali takvog je tipa da je i u situacijama totalnog mraka mogućnost snimanja očuvana. Naime, manual fokus je odavno kod svih Canon modela realizovan uvidu precizne skale od 10 cm do beskonačnosti, u koju se pomoću četvorostranog kontrolera precizno upisuje željena daljina. Uz malo osećaja u prostoru preciznost je sasvim solidna, a eventualne sitne greške u proceni daljine neće se videti na snimku zbog dubokog polja oštrine koje karakteriše sve kompakt aparate.
Ispod je dugme za makro mod, a ako ga držimo pritisnutim, on se pretvara u super makro, gde je objekat snimanja praktično moguće priljubiti za objektiv!
Na telu ispod gumenog kapka je A/V konektor koga koristimo kada želimo da fotografije pogledamo na televizoru.
Desne strana je još jednostavnija. Gore je još jedan gumeni zaštitnik koji krije USB i konektor za napajanje, a ispod njega su mala vratanca za memorijsku karticu. Osim toga, primećujemo da je rukohvat prilično dubok, što je dobro za stabilan hvat.
Možda se tajna kvalitetne izrade krije u natpisu made in Japan na dnu, ali bi utisak bio potpuniji da je i navoj za stativ metalan umesto plastičan. Njegova pozicija je u težištu kućišta, a desno su precizno urađena vratanca za četiri AA baterije.
Snimanje i pregled fotografija:
U ruci leži dobro za šta najveću ulogu ima rukohvat koji je, mada ne tako debeo, prilično dubok. Kontrole i prečice su dobro pozicionirane na telu, te se nalaze na dohvat prstiju desne ruke. Nakon paljenja, S3 IS spreman je za oko 1,5 sekundu, što je potrebno vreme da se objektiv izvuče (za oko 3 cm). Obzirom na klasu, autofokus je brz, u proseku je potrebno oko 0,3 sekunde do njegovog zaključavanja. Ali ipak je ovo kompakt aparat, pa se razumljivo, to vreme može primetno produžiti idući ka tele kraju raspona, posebno u slučajevima sa manje svetla kada se pali AF-lampa.
Celokupna brzina rada je očekivano, velika, što pripisujem DIGIC II procesoru koji koordinira sve funkcije.
Zum kontrola oko okidača spada među napredne, jer ima dve brzine rada koje se smenjuju u zavisnosti koliki pritisak na nju primenimo. Bržom prelazimo vrlo brzo sa jednog kraja zum opsega na drugi, a sporija nam omogućava precizno komponovanje željenog kadra.
Ako ne odmah, čim zum kontrolom krenemo ka većim žarišnim daljinama primećujemo stabilizaciju slike (u slučaju da je uključena na prvi mod), jedno od glavnih obeležja aparata. Ona ima čak tri moda, a moguće ju je i isključiti, jer se tada, teorijski, maksimiziraju ionako odlične optičke osobine objektiva. U prvom modu stabilizacija radi stalno, što se itekako primeti prilom kadriranja, omogućavajući da i na dužim žižama bude precizno. Međutim, drugi mod je još interesantniji, jer ne radi tokom kadriranja (tada je za to potrebna nešto veća pažnja i mirna ruka), zato što sav svoj potencijal čuva za trenutak okidanja. Tada pruža zaista veliku pomoć što se može videti iz sledećeg primera:
IS isključen:
IS uključen:
Obe fotografije su snimljene sa ekspozicijom 0,6 s na efektivnoj žižnoj daljini od oko 100 mm iz ruke bez bilo kakvog naslona. Očigledno je da je snimak sa stabilizacijom znatno oštriji, sasvim malo stresen i na tako dugom vremenu eksponiranja i to u tele poziciji. Na sam efekat stabilizacije u određenoj meri povoljno utiče i činjenica da su svi kompakt aparati, pa i S3, potpuno mirni tokom ekspozicije, odnosno nema nikakvog trzaja (jer nema ogledala ni pravog zatvarača) koji je karakterističan za refleksne aparate. Potsetiću da kod njih, ma koliko da je dobro dampiran mehanizam za okidanje, on uvek u određenoj meri nepovoljno utiče na stresanje tela prilikom eksponiranja. Moja preporuka bi bila da kada je god moguće, stabilizaciju držite na drugom (Shoot only) modu. Time ćete, uprkos nešto težem kadriranju (što se može prevazići povećanom pažnjom), ostvariti svu njenu dobrobit na samom snimku, a to je najvažnije.
Treći mod stabilizacije je tzv. "panning" koji omogućava da snimite kvalitetnu i efektnu fotografiju predmeta u pokretu (npr. automobila), jer stabilizuje samo komponentu pokreta gore-dole, ali ne i levo-desno. Time se na takvom tipu snimka maksimizira i željena oštrina i neoštrina.
Pošto se mogu čuti razne izjave tipa kako nekome stabilizacije "ne treba", ili kako je njen značaj mali, reći ću da je to jedna od esencijalnih vrlina svih modela koji je imaju. Zaista predstavlja veliku prednost i dramatično povećava broj upotrebljivih snimaka u svim uslovima. Jer, ako malo bolje razmislite, pogotovo ako ste napredniji korisnik, čak većinu svojih snimaka pravite pri slabom svetlu a stabilizacija je upravo ono što odlučuje da li ćete tada imati (i to vrlo upotrebljiv) snimak ili ne.
Sa druge strane, ako ste početnik, tu je njena uloga još veća jer omogućava dobre snimke praktično od prvog trenutka kada počnete sa ovekovečavanjem Vama dragih trenutaka, dok praktično još niste savladali ni pravilno držanje aparata prilikom okidanja. Dakle, optička stabilizacija slike je vredna osobina S3 IS (i ostalih koji je imaju), korisna baš svakome i to u ubedljivoj većini realnih situacija, na svim žižnim daljinama.
U neuobičajenim situacijama, poseban doprinos daje obrtni ekran koji omogućava uspešno kadriranje iz najrazličitijih uglova, visina i pozicija. Međutim, tipično za klasu, upotrebljivost na suncu mu nije jača strana.
Meni je logično koncipiran, u tri taba (grupe) koji objedinjuju funkcije po učestanosti korišćenja: u prvom su one koje ćete samo povremeno koristiti, a druga dva, posebno treći, okupljaju one (tačno vreme, sličica i zvuk prilikom paljenja, jačina raznih "beep"-ova itd.), koje se koriste praktično samo prilikom prve upotrebe. I uopšte, ceo sistem menija i izbora funkcija kod Canon aparata je već dugo poznat i veoma sličan od jednog do drugog modela. S obzirom na broj opcija, vrlo je jednostavan za korišćenje i omogućava lak prelazak na naredni, noviji ili napredniji model.
Kako smo i navikli od Canona, čak i kod slabijih modela, prisutne su potpune manuelne kontrole. Većinom se koristi mod P koji sam određuje parametre, ali dozvoljava i njihovu korekciju. Napredniji korisnici će često koristiti Av (Aperture priority-Vi određujete otvor blende, a aparat vrednost ekspozicije), ili Tv (Time prority-Vi vrednost ekspozicije, a aparat otvor blende), ili potpuni Manual mod.
Ni početnici ne treba da brinu jer za njih postoji AUTO, tj. potpuno automatski point&shoot mod, gde nisu omogućena skoro nikakva podešavanja (iz razloga što oni koji ne znaju da ih koriste, pomoću njih bi mogli dosta toga i da pokvare). Kada se malo osmele, probaće i mnoštvo scenskih modova koji odgovaraju određenim uslovima - portret, pejzaž, noć, sport itd.
Ljubiteljima panorama će biti zanimljiv StitchAssist mod gde Vam aparat pomaže da napravite veliki panoramski snimak spajajući do čak 26, odgovarajuće preklopljenih snimaka. WB i ekspozicija su tada zaključani već nakon prvog, što je i razumljivo (da bi tonalitet ostao praktično identičan). Za ovu operaciju toplo preporučujem korišćenje stativa, bez obzira na količinu svetla kojom raspolažete.
Live-histogram u svakom trenutku pomaže da odredimo zastupljenost svetlih i tamnih površina, a same kontrole i prečice ka određenim funkcijama na telu s obzirom na klasu, pružaju solidnu kontrolu nad parametrima snimanja i njihovu eventualnu promenu "u letu". Merenje svetla može biti usrednjeno, proračunato sa naglaskom na centralni deo, ili spot, kada će aparat parametre snimanja određivati prema osvetljenosti samo nekoliko procenata središnjeg dela kadra.
Burst mod je veoma dobar. Najveću zaslugu za to nosi DIGIC II procesor, koji praktično omogućava da svi modeli sa njim pokazuju značajan napredak na polju brzine, i to u svim režimima rada. Uz brzu karticu, koja se danas podrazumeva, omogućava preko 2 snimka u kontinuitetu koliko god memorije da imate. Upis na karticu je takođe veoma brz.
Pored bracketinga ekspozicije, koji pravi tri snimka sa različito podešenom ekspozicijom, tu je u preciznom, pogotovo makro, radu često korisna opcija focus bracketing. Njome pravimo tri snimka međusobno različitih samo po tački fokusa, što nam omogućava odabir od njih onog koji ima upravo onakvo područje oštrine koje želimo.
Postoji i funkcija time lapse (koja se ovde zove Intervalometar) pomoću koje aparat snima 2 do 100 snimka u intrevalu koji proizvoljno podešavamo od 1 do 60 minuta.
Iskusniji korisnik će brzo primetiti da u Program modu pri dobrim svetlosnim uslovima (sunčan dan) prilikom promene jačine svetla aparat menja samo vrednost ekspozicije, ali ne i otvor blende, držeći ga fiksiranim na vrednosti F 4.0. To je poznata odluka Canona da kompakt modeli u automatskim modovima ne dižu F vrednost. Time ih osiguravaju od pojave difrakcije. Ne bih da ulazim preterano u fizička objašnjenja tog fenomena, samo ću reći da on može dosta negativno da utiče na rezultantnu konturnu oštrinu fotografija i time naruši njihov konačni izgled, a time i ugled celog aparata (recimo, takav slučaj je bio kod inače odličnog Sony-ja V3). Dakle, ko želi da pri sunčanom vremenu iz nekih razloga smanji otvor blende (npr. da bi povećao dubinu polja oštrine), veće F vrednosti može da ostvari u nekom od manuelnih modova. Na neželjeni uticaj difrakcije treba posebno paziti pri širim uglovima (jer sa povećanjem žiže, pri fiksiranoj F vrednosti, efektivni otvor kroz koji svetlo prolazi se linearno povećava), a zbog toga je na kompaktima minimalni otvor blende najčešće i potpuno ograničen na F 8.0.
Makro mod je odličan, zapravo maksimalno dobar, jer u super-makro položaju dozvoljava približavanje objekiva objektu snimanja sve do samog njegovog doticanja (0 cm)! Tada je žižna daljina zaključana na širokom delu, što će neminovno unositi izobličenja, a i priljubljivanje objekiva i predmeta snimanja drastično ometa njegovu osvetljenost (osim ako je providan pa ga osvetljavate sa suprotne strane), pa to nećete praktično nikada koristiti. Standardni makro mod izoštrava u rasponu 10-50 cm i u njemu se može menjati žiža, ali u relativno malom rasponu bliže širokom delu. Ukupan zaključak je da je makro mod na S3 IS izuzetno dobar.
Mod za snimanje kratkih filmova je vrhunski po kvalitetu, a posebnu dimenziju mu daje stereo zvuk i optička stabilizacija, funkcija koju imaju samo najskuplje Mini DV kamere. Sadrži i filter neželjenih zvuka vetra koji uključujemo po želji. Jedina zamerka mu je što je ograničen na 1 Gb po veličini fajla. Pošto u najvišem kvalitetu svaki sekund snimka "jede" oko 2 Mb memorije, tih 1 Gb se dostiže neočekivano brzo (za nešto više od 8 minuta) čime se još jedanput uveravamo da je video mod na foto-aparatima, ma kako kvalitetna, samo usputna mogućnost i da ne može zameniti čak ni džepnu video-kameru. Dugme za njegovo aktiviranje je na samo koji milimetar od palca te u svakom momentu možemo umesto statičnih, preći na snimanje pokretnih slika. USM motor objektiva ne unosi praktično nikakav zvuk tokom zumiranja, što je poseban kvalitet. Šlag na tortu je što bilo u kom trenutku snimanja filma po želji samo pritisnemo okidač, fokusiramo i napravimo fotografiju u punoj rezoluciji. Usudio bih se da kažem da ovako implementiran video mod ovaj aparat pretvara u pravi multimedijalni uređaj.
Tokom testiranja uopšte nisam uspeo da potrošim baterije, tako da ne mogu da dam informaciju koliko snimaka može da postigne jedno punjenje kvalitetnih NiMh akumulatora. Taj broj u velikoj meri zavisi od samog načina snimanja, količine video materijala, vremena usputnog pregleda slika i drugog. Ono što je sasvim sigurno je da je on veoma velik te autonomija S3 IS spada u vrh klase.
Pregled slika je efikasno realizovan, čemu DIGIC II ponovo daje poseban pečat. Skok sa snimka na snimak i skrolovanje se vrši pomoću četvorostranog kontrolera vrši veoma brzo i omogućava pouzdan uvid u kvalitet snimljenog materijala. Zumiranje je takođe veoma brzo i ide do 10 x što je sasvim dovoljno za uvid u detalje i kvalitet ostvarenog fokusa. Međutim, više ljudi teško da može istovremeno gledati slike jer je ugao pod kojim LCD emituje kvalitetnu sliku za današnje standarde uzak.
Dowload snimaka na računar je izuzetno brz zahvaljujući USB 2,0 protokolu.
Kvalitet fotografija:
Obzirom na klasu, odličan kvalitet fotografija. Moram da kažem da sam, jednom rečju, impresioniran količinom detalja koju izvlači ovaj objektiv iz senzora veličine samo 5,8 x 4,3 mm. Svaki od 6 miliona piksela na njemu je toliko mali da zahteva izuzetan optički kvalitet sistema sočiva ispred njega. Međutim, postoji i termin "oštrina senzora po pikselu", po čemu mogu reći da je ovaj novi od 6 Mpix, istih spoljašnjih dimenzija kao stari, bez obzira na još manju površinu elementarnog piksela, još bolji. Dakle, tri parametra: oštrina objektiva, oštrina senzora, uz naravno rafiniranost unutrašnje obrade, daju ono što mi zovemo oštra i kvalitetna fotografija, a zapravo je to krajnji rezultat vrlo sofisticirane hardversko-softverske manipulacije. Lični utisak je da su vrednosti oštrine, kontrasta i zasićenja optimalno odabrane, a ko želi da eksperimentiše, za svaku od njih postoji mogućnost promene u tri nivoa.
Uopšteno se može reći da slike ne zahtevaju najčešće nikakvu, ili eventualno, samo minimalnu obradu.
Oštrina je skoro jednaka po celom formatu i na svim žižnim daljinama, tj. prihvatljivo malo opada i to u samim krajevima što govori o kvalitetu objektiva (imajte u vidu njegov čak 12 x raspon) a i celokupnoj preciznosti izrade.
Boje su sa tipičnim Canon pečatom, malčice naglašene, ali to nikada ne prelazi granicu posle koje može da zasmeta, što smo viđali na nekim drugim modelima (npr. A 610). Sama reprodukcija boja je, kao što vidimo, veoma tačna.
Osim solidne oštrine, o kvalitetu novog senzora govori i činjenica da je uprkos većoj rezoluciji, tj, gušćem "pakovanju" piksela, šum manji nego ranije. Evo jednog težeg testa gde se može pratiti njegov razvoj:
ISO 80
Vrlo malo šuma, u samom vrhu kompaktne klase. Primetimo i skoro potpuno odsustvo hromatskih aberacija, ranije "zaštitnog znaka" ultrazum aparata, što svedoči o stalnim optičkim usavršavanjima objektiva i povećanjima kvaliteta njihovih premaza.
ISO 100
Mrvica više suma, ali je i korak povećanja ISO vrednosti u ovom slučaju mali.
ISO 200
Ovde se šum već dobro vidi, a na najtamnijim mestima počinje i da smeta, ali je snimak u celini i dalje sasvim upotrebljiv.
ISO 400
Na ovoj poziciji ga ima znatno više, a primećuje se da unutrašnja obrada ima prilično problema sa njegovim čišćenjem, što rezultuje smanjenom zasićenošću boja u određenoj meri.
ISO 800
Ovaj nivo šuma se može okarakterisati kao prevelik za 100% pregled pa bih ga preporučio, uz prethodno čišćenje u specijalizovanim programima, samo u krajnjoj nuždi i u slučaju štampanja fotografija malog formata. Osim toga, boje su skoro isprane, ali želim da pohvalim poznatu Canonovu osobinu da unutrašnja obrada ni pri ovako visokom nivou šuma ne smanjuje oštrinu slike.
S3 IS ne podržava RAW mod snimanja pa se ne može ići namernim podeskponiranjem u njemu. Dakle, uzdamo se u postojeće svetlo, stabilizaciju koja nam poklanja bar dve blende (naravno, samo pri snimanju statičkih objekata, na pokretne ona nema uticaja), i eventualno stativ ili monopod. Sve to uz potpune manuelne kontrole (uključujući precizan manual fokus) prisutne na S3 IS, daje nam punu šansu da praktično pri svakom tipu svetla izvučemo dobar snimak .
KONAČNA OCENA:
Šta je dobro:
- Iznenađujuće dobar kvalitet fotografija, kvalitetna reprodukcija boja, visoka efektivna rezolucija, nizak šum
- Veoma dobar objektiv, gotovo ravnomerno oštar po celom formatu, 12x optički zum
- Vrlo efektivna optička stabilizacija, u čak tri moda
- Brz i pouzdan autofokus, samo retko neprecizan i to pri krajnjem tele-delu, precizna AF lampa
- Stabilan hvat, kvalitetna izrada i dobra ergonomija tela, programabilno dugme za prečicu po sopstvenom izboru
- Uz brzu karticu moćan burst mod
- Potpune manuelne kontrole omogućavaju personalizaciju svakog snimka, precizan manual fokus, live-histogram
- Obrtni ekran u velikoj meri unapređuje i olakšava kadriranje, mada bi po rezoluciji i uglu vidljivosti trebao biti bolji
- Nizak nivo šuma do IS0 200, na ISO 400 dobar balans između čišćenja i očuvanja detalja, IS0 800 izbegavati
- Vrhunski kvalitet snimanja kratkih filmova, u punoj 640x480 rezoluciji, sa zumiranjem, stereo zvukom i sposobnošću snimanja fotografije u 6 Mp rezoluciji tokom filma
- Makro mod na granici teorijskih mogućnosti
- Veoma brz prenos slika na računar, brz i pouzdan pregled
- Vrlo dobra autonomija snimanja
- Odličan odnos ukupan kvalitet-cena
Šta je moglo biti bolje:
- Malo elektronsko tražilo, slabe rezolucije, brojke i slova u njemu sitni
- Mod za snimanje filmova dozvoljava fajlove samo do 1 Gb
- Automatska kontrola balansa belog gotovo da nije napredovala
- Mada velik (2 inča po dijagonali), LCD ekran slabe rezolucije, relativno uskog ugla optimalne vidljivosti
- Plastičan navoj za stativ
- Neupotrebljivo mala priložena memorijska kartica
- U nekim slučajevima RAW mod bi bio koristan
- Rado bih menjao dobar deo postojećih tele-mogućnosti za 28 mm poziciju objektiva
Zaključak:
Ovaj koncept doživljava već treću generaciju i sasvim je očigledno da je dostigao punu zrelost. U teoriji je moguće osmisliti kompletniji ultrazum aparat, ali u praksi teško, posebno ako bi želeli da cena ostane u okvirima klase. Njegov "deda" S1 IS, predstavljen pre tek dve godine, još samo oblikom podseća na svog unuka, dok je napredak u slici, brzini rada i mogućnostima ogroman.
Prosumer klasa aparata izumire, ali nju neočekivano uspešno nasleđuje ultrazum linija, sa optičkom stabilizacijom kao vrlinom koju nije imao ni jedan od ranijih modela te više klase. Da bi zamena bila potpuna potrebno je još samo nekoliko detalja: 28 mm područje objektiva, još kvalitetnije izrađeno telo, veće elektronsko tražilo, metalni navoj za stativ, "pametni" kontakt za spoljni blic... Kod par skupljih modela se nešto od ovoga već može videti, ali to navodim samo kao pravac razmišljanja o budućnosti, pri čemu uvek treba imati u vidu da prozvođači često umeju da iznenade nečim sasvim novim.
Naravno, ne vredi čekati, jer vreme koje prođe sa sobom neumitno odnosi i situacije koje su vredne pamćenja. A za sve njih, S3 IS je više nego dovoljan. Jednako prilagođen totalnim, ali i naprednim amaterima, odlična slika, vrhunski video mod, optička stabilizacija, obrtni ekran, u celini brz rad i mnoštvo mogućnosti učiniće da prestanete više da razmišljate o tehnici, nego da se usresredite na beleženje događaja oko sebe. A to je uvek ono najvažnije.
Nebojša Milanović
[Ovu poruku je menjao Nebojsa Milanovic dana 11.10.2008. u 15:45 GMT+1]
 |  |
 |
